Binging prejedanje ili drugačije kompulsivno prejedanje specifičan je poremećaj ishrane.
Ono što je karakteristično za binge eating poremećaj jeste činjenica da osoba unosi ogromne količine hrane, veoma brzo i u kratkom vremenskom periodu, do te granice da se i fizički oseća loše. Za razliku od nekih drugih poremećaja ishrane, kakva je i bulimija, osoba nema potrebu za izbacivanjem hrane iz organizma. Ipak, kao i kod drugih osoba koje pate od različitih poremećaja ishrane, binging prejedanje često izaziva osećaj sramote ili krivice kod obolelog.
Kako prepoznati kompulsivno prejedanje, kao i kako ga lečiti otkriva vam Centar za gojaznost Struktura.
Kako prepoznati binging prejedanje kod bliskog člana porodice ili prijatelja?
Ako niste sigurni da li vaš blizak prijatelj ili član porodice ima određeni problem sa ishranom ili ste jednostavno primetili nešto ’’čudno’’ u načinu njegove ishrane, postoje određene stvari koje izdvajaju binging prejedanje od ostalih poremećaja ishrane.
Daćemo vam jednostavan primer. Osoba koja pati od kompulsivnog prejedanja uneće velike količine hrane u veoma kratkom vremenskom periodu. Nakon obilnijeg ručka, već samo dva sata osetiće potrebu za grickanjem i posegnuće za prvim što mu je pri ruci. Ta količina hrane obično je znatno veća od onoga što bi većina osoba mogla da pojede. To bi trebalo da vam bude prvi alarm za uzbunu.
Osim toga, osoba kojoj je binging preuzeo kontrolu nad donošenjem zdravih odluka u ishrani često će pokušati da sakrije svoje loše navike od okoline. Osoba koja ima ovaj poremećaj često oseća krivicu i određenu sramotu zbog ove činjenice. Neretko se dešava da se javlja i anksioznost nakon epizoda prejedanja.
Ono što je takođe karakteristično za binging jeste periodično ponavljanje. Kompulsivno prejedanje najčešće će se ponavljati barem jednom nedeljno. Ono se dešava najčešće kada je osoba pod stresom, te se naziva i prejedanjem na nervnoj bazi. Naravno, ovo ne mora biti slučaj, ali je u najvećoj meri tada izraženo.
Koje zdravstvene posledice sa sobom vuče binging prejedanje?
Kao što smo ranije spomenuli, osoba sa binge eating poremećajem često će osećati krivicu ili sram nakon svakih epizoda prejedanja. Ovo je naročito izraženo nakon prejedanja ispred najbližih prijatelja ili za porodičnim stolom. Ukoliko članovi porodice nisu svesni poremećaja, često se mogu zbijati šale na račun obolelog, što dodatno pogoršava situaciju. Neprijatna pitanja kao što su ’’Kako možeš toliko hrane da pojedeš?’’ ili ’’Kako tako brzo jedeš?’’ učiniće da se osoba oseća još gore. To često može dovesti do zdravstvenih i mentalnih problema, kao što je depresija.
Osim toga, binging prejedanje može dovesti i do nagomilavanja kilograma i gojaznosti. Osobe sa ovim poremećajem u ishrani odbijaju lekarsku podršku i posete nutricionisti. One često nisu ni spremne na razgovor za nutricionistom, a o psihološkoj podršci često ni ne razmišljaju. Samim tim, ovo dovodi do mnogih drugih psiholoških problema, kao što je nisko samopouzdanje, anksioznost povezana sa gojaznošću i iskrivljena slika o telu, odnosno telesna dismorfija.
Sa druge strane, kompulsivno prejedanje može dovesti i do posledica po zdravlje kakve su povišen krvni pritisak, bolovi u zglobovima, problem sa dijarejom ili opstipacijom, a prisutne su i epizode hipoglikemije.
Sve ove posledice rezultat su dugoročne nezdrave ishrane i gojaznosti koja ide ruku pod ruku sa emotivnim ili kompulsivnim prejedanjem.
Psihološka podrška ključ je lečenja problema kompulsivnog prejedanja
Ukoliko prepoznajete neke od navedenih simptoma kompulsivnog prejedanja kod vama bliske osobe, najvažnije je da mu ukažete podršku i pomoć.
Ovo možete učiniti tako što ćete mu preporučiti adekvatnog psihoterapeuta, nutricionistu ili centar za lečenje gojaznosti, kakav je i Stuktura. Ohrabrivanje za priznavanje problema prvi je korak ka izlečenju.
Veoma je važno da nemate osuđivajući stav prema datom pojedincu. Pokušajte da sagledate stvari iz perspektive osobe koja boluje od poremećaja ishrane. Podrška prijatelja i porodice je veoma bitna za usvajanje novih, zdravih navika u ishrani.
Dakle, psihološka podrška je ključna za uspešno lečenje kompulsivnog prejedanja. Kako od strane lekara, tako i od strane prijatelja i porodice.
Centar za gojaznost Struktura vam može pomoći u izgrađivanju zdravog odnosa prema hrani izrađivanjem individualnog plana ishrane i razgovorima sa nutricionistima i stručnim licima.
Za više dodatnih informacija o uslugama koje vam nudimo, u svakom trenutku nas možete kontaktirati.